Svi smo čekali Novo ljet 2023., sa željom da se konačno riješimo korone kao i da prestane besmisleni boj u Ukraji. Time bi imali manje izbjeglica, a i visoka inflacija bi prestala ter bi se moglo lakše disati. Vatrometi u polnoć su dali naslutiti da se ljudi još ufaju u bolja vremena. Većina nas se nastojala tako rano ustati da ne prespi Novogodišnji koncert pod dirigentskom palicom Franza Welser-Mösta.
Njegov izbor je bio izazovan i svi smo čekali reakcije publike. Šesto djelo koje izvedeno kao prvo poslije pauze je uvertira za opertu “Isabella” djelo rođenog Hrvata iz Splita, ki je proveo svoje ditinstvo u Zadru, a po smrti oca preselio sa majkom u Beč. Sa 13. godina Franz von Suppè komponirao je u Zadru: „Missu Dalmatica” koja je 1835 . praizvedena u Franjevačkoj crkvi u Zadru.
Po odlasku u Beču on usavršava njegovo glazbeno znanje i komponira tako vesele operete ter ga se s pravom može zvati ocem austrijske operete. Njegova komična opera na tekst Josefa Weyl je praizvedena 5. 11. 1869. u Carltheater u Beču.
Mnogi Hrvati ne samo u rodnom Gradu Splitu ili Zadru ne znaju tko je Zadru Suppè, ter nisu na njega posebno gizdavi. More biti da je tome i sam Zadru Suppè pridonio jer je imao kompleks manje vridnosti ter je u Beču tvrdio da je Talijan, ča je bilo prestižnije nego biti Hrvat. Vladimir Haklik je dokazao da mu je otac Hrvat, to jest da obitelj Suppè nije iz Belgije ili iz Cremone nego isključivo iz Dalmacije (Rijeke, Karlobaga i Senja).
Njegove veze sa Zadrom su bile očigledne. Njegove posjete u Zadru bile za njega važne te je poklanjao svoje kompozicije Zadarskoj filharmoniji i pisao im kako rado dolazi u Zadar kade je proveo djetinjstvo.
Zanimljiv je njegov komentar na njegovu prvu glazbenu kompoziciju „Missa Dalmatica“, ter je napisao svom prijatelju Fabianicu: “Prošli mjesec došao mi je u ruke dio mise koju sam pisao u Zadru u dobi od 13. godina. Priznajem da sam se dobro nasmijao kad sam vidio taj apsurd koji sam napisao. … I pored toga, sinula mi je ideja da ovu lošu misu prepravim i da joj dam formu, karakter, vodstvo, stil i harmoniju, te je tako sačuvam kao svoj prvi rad u domovini” .
Ljeta 1860. povodom posjeta Zadru Suppè je napisao: “Oni koji vole domovinu ovako kao ja, znat će kako je velika sreća kada se ona nakon duge odsutnosti ponovo vidi… Znajte, dakle, da ovi dani koje sam proveo među vama bijahu najsretniji dani mog života…. Bože, želim ovom narodu koji je tebi vjeran uzvratiti svojom ništavošću, kako bih posvetio vlastite snage dobrobiti i sreći jedne zemlje koja u svojih sinova vidi ne samo djela već i dobru volju.”
Puno novosti je o Suppè – u je objavljeno u opsežnoj monografiji dr. Andreas Weigel-a, bivšeg ravnatelja muzeja Franz von Suppè u Gars, u listopadu 2019. pod naslovom , ”Franz von Suppè (1819-1895) Mensch. Mythos. Musiker. Ehrenbürger von Gars“.
U Austriji ima više ulica koje nose ime Franz von Suppè, a 1881. a grad Beč ga proglašava „građanom Beča“, ča je jedna stupanj ispod počasnog građanina“ no zato je dostao počasni grob an Centralnom cimitoru u Beču. Jedini časni građanin Beča je ban Josip Jelačić jedini Hrvat je postao 1849. zbog zasluga da je spasio monarhiju 1848. od raspadanja.
počasnim građaninom grada Splita i Zadra kao i po njemu nazvati jednu od prominentnijih ulica. Time bi sa zakašnjenjem častili velikog i zaslužnog Hrvata, koga bolje znaju ljudi izvan Hrvatske nego sami Hrvati.
Marijan Brajinović T
2 komentara
Uskoči u raspravu“Buchprojektelelele” muss selbstredend “Buchprojektes” heißen, was aber auf dem Postweg einstellt wurde.
Sehr geehrter Herr Brajinović, herzlichen Dank für die freundliche Erwähnung meiner Suppè-Monografie und meiner Person. Ihre Beschreibung “ehemaliger Direktor des Franz von Suppè Museums in Gars” ist allerdings unzutreffend. Ich war 2018 und 2019 für die Dauer des Franz-von-Suppè-Ausstellungs- und Buchprojektes lediglich Mitarbeiter des Zeitbrücke-Museums in Gars.