80 GODINA S NOGOMETOM KOLUMNE

OPASNI KANE

25. lipnja, 2018.

Englezi su iznenadili, sami sebe. Nikad, nikom na Mundialima, nisu dali više od četiri gola. Sad, u polčasu – pet. Nije otvorio golijadu Harry Kane. Ne! Stone, osamljen – glavom. 1: 0. Sada je, za druge ‘lavove’, dosta. Elver! Jasno, Kane, oduga lica, hladnokorvan. 2:0. Oboreni Englez bio je Lingard. Panama teško lovi Englesku. Nije čudo, Lingard, drapa, u rašlje. 3:O! Jedan prekid, pun Generalićeve naive, bio je dostatan za visokih 4:0. Opet, onaj Stone. Ima tu i malo ‘kečanja’, bačen je, zahvatom Godoya, opasni Kane. Kazneni udarac. Ne jak, točan, tog istog Kanea. Petica. Njegova – trica.! Yes, Sir! Nije gotovo. Loftus-Cheek puca, a Kane, ne da lopti ni duši mira,  skreće ju u mrežu- 6:0. Jasno, Englezi popuštaju u pritisku

Samo za portal Tjedno SP u Rusiji prati: Zvonimir Magdić

Mi Hrvati,  znamo Njižni Novgorod. Znaju ga, od danas, i Englezi. Prelagani Panamci, nisu mogli s pucački raspoloženim Otočanima. Postavljali  su se,  kako su znali:ne dovoljno. Iako, nisu, baš,  za odbaciti.

U engleskoj utakmici, završnicu pleše  Panama!

Nisam visio, ni na Englezima ni na Panamcima. Jer, u Halleu, finale je tenisa igrao Borna Čorić. I broj jedan,  Roger Federer. Dobio je naš dečko, teniski ‘vatrenjak’! Kad sam si, ipak,  poluknul’ nogoš, golova, sve više. Opet onaj Kane. Tri  komada! On,očito ide na Fonatainea. On i Ronaldo. Tko će navući ‘zlatnu kopačku? Englezi najavljuju svoju ozbiljnost. Idu  odlučno. Razigarno. U prvom poluvremenu – pet golova. 5:0! Jasno, do kraja, koš jedan! I, počasni, Panamaca. A, ti su, da malo ublaže katastrofu, u zadnjiih deset minuta, počeli igrat! Kasno, muchachos! Zgrabili su loptu, drže je u nogama, dodavaju se, na polovici Engleza: mirno, šutljivo. Kao da je deset – za njih. A, šest je – za Engleze. Paradoks! Za pljesak i častan oproštaj. Da zdravstvujet Rasija. Viva! Englezi su iznenadili, sami sebe. Nikad, nikom na Mundialima, nisu dali više od četiri gola. Sad, u polčasu – pet. Nije otvorio golijadu Harry Kane. Ne! Stone, osamljen – glavom. 1: 0. Sada je, za druge ‘lavove’, dosta. Elver! Jasno, Kane, oduga lica, hladnokorvan. 2:0. Oboreni Englez bio je Lingard. Panama teško lovi Englesku. Nije čudo, Lingard, drapa, u rašlje. 3:O! Jedan prekid, pun Generalićeve naive, bio je dostatan za visokih 4:0. Opet, onaj Stone. Ima tu i malo ‘kečanja’, bačen je, zahvatom Godoya, opasni Kane. Kazneni udarac. Ne jak, točan, tog istog Kanea. Petica. Njegova – trica.! Yes, Sir! Nije gotovo. Loftus-Cheek puca, a Kane, ne da lopti ni duši mira,  skreće ju u mrežu- 6:0. Jasno, Englezi popuštaju u pritisku. I Panamci zabijaju, svoj prvi mundial-gol. Slobodni udarac Arroya, skreće u mrežu Baloy. I, te misa est. Ajmo, doma. Idu Tunižani i Panama. Ostaju Belgijanci i Englezi!

Japanci su bili bliže pobjedi

Popodnevna utakmica igra se u Jeketarinburgu. Senegal i Japan. Ima tu spektakla, ima i trke, ali i sreće. Na koncu, objektivno, remis. 2:2. Jednako težak i prolazan,  za obje strne.

Bilo je dobre igre. jednih i drugih. Senegalci su vodili, 2:1, ali su momci zemlje izlazećeg sunca, poravnali. I ne samo to, po prilikama, mogli su biti i pobjednici. Ovako, remis, nosi dah pravednosti. Borilo se. Igralo se. Japanci puni karaktera. Nisu se dali. Scenarij je pisan ovako: onaj Mane, koji ima ‘propeler’ u turu, navukao je prvi pogodak za Senegalce. Izblizine, poslije teške ‘ zafrkancije’ golmana, izbliza pogađa mrežu. Očito, Senegal, pokazuje, u prvom dijelu, reklo bi se, više. Loptački – izvrsni. No, nije ovo kraj. Imaju Japanci, pri kraju prvog dijela, svoj potez. I – gol. Jednu dugu loptu, prilijepio  je za nogu Nagatomo, a  radost gola, prepustio Nuiu.1:1. Obodreni, Niponci imaju, u nastavku, više od igre, ali navala, nije na čaju. Promašuje. E, pa kad neće, Japan, hoće Senegal. Lopta bačena na drugu vratnicu, nema prave intervencije, i Wague zabija: 2:1. No, Japan se ne predaje. Naprotiv. Unosi još više stasti. Juriša. I jednu loptu, koju golman ‘prolazi’, a adresant je Honda, na mjestu je – Inu. 2:2. Zasluženih.

Lewandowskog nigdje

U Kazanju i nije baš hladno. Košulje. I, pun stadion. Šarolik. Koliko samo Južnoamerikanaca! Pa, igra Kolumbija.  I Poljska. Njih je, gore,  manje. Nekako, tiši. Ljepotice latine, osvajaju, sve. Snimatelji ne štede  vrte role. Utakmica je. ipak, manje ili više u Kolumbijanaca. Poljska se traži. Ali niti Lewandowski može naći – nju. Niti ona – njega. Kraj Rusije. Poloneza utjehe… Jer je rezultat, visok: 3:0 za Kolumbiju. Puno.

Kolumbijanska je lopta i tribina. Ole!

Peckerman, Argentinac, koji podugo drži Kolumbijce u svojoj željeznoj j šaci, očito je, dobro. položio momčad. Iako ima i ‘nečistoće’ u izvedbi, ipak je igra – tu. Bolja, od poljske. A ta, nema ni glavu ni rep. Ni duše ni duha. Prazna. Lebdeći balon. Chopin. Čovjek je broj jedan Kolumbijaca je  James Rodriguez. Bayernov veznjak. Mladac drži svu igru, žutih, u rukama. Daje kad treba dati, ide kad treba jurnuti. I vidi – sve. Njegov je prvi gol, prava mala igračka, igrica, za mališane. I, nespretne Poljake. Ne, u centar, ne. Niska, na desno, a onda, on. James, šalje visoki balon u peterac. Skače (195), štoper Mina, i zabija.1:0. Nije loš ni kombinatorni dvojac Quintero i Falcao. Ovaj je, dobivenu loptu, izvukao do samog gola i poslao u mrežu. 2:0. Igra je stala. Poljaka, koji idu doma, prespora. Neinventivna. Lewandowskog – nigdje! Južnoamerikanca, ipak,  koliko-toliko,praskava. Povezana. A, onda, kad je sve prešlo u tihu dosadu, prebjeg. Cuadrado, otišao je, sam samcat, u gol. 3:0. To, i tako. Adios! T